Песма “Дунав”

Док Саборна црква и Катедрала једна другој намигују, А голубови на њиховом крововома љубавну игру играју, Дунав ка свом одредишту језди, Да се у Црно море угнезди. Дугачак је пут он до нас превалио, На разним језицима се својом лепотом хвалио, Па сада жури да се код Голупца пружи, И мало одмори док не постане ужи. Тамо ће га стиснути две клисуре, Што гледају једна другу као да се дуре, И питају чија је страна већа лепотица, И такмиче се која ће пре освојити ваша срца. Док се јутарња магла полако диже, Све више бродића између два Казана стиже. Причају се приче о временима давним, И неким војсковођама славним. Пошто су клисуре стиснуле његову силину, Дунав је ту отишао јако у дубину. Мало је оних што познају његове ћуди, А како би и могли када је ту од времена праисторијских људи.

“Своја”